КО је добио национално признање за врхунски допринос националној култури - добио је. Остали уметници који то и те како заслужују, остаће кратких рукава. То проистиче из нацрта измене Закона о култури којим се "националне пензије", како се колоквијално зову, укидају, што је изазвало оштро реаговање па и огорчење међу културним посленицима.
Одлука Министарства културе дошла је напречац, јер је до јуче министар Иван Тасовац уверавао да је признање, које није додељено три године, само привремено суспендовано. Зашто се Министарство пресалдумило и "привремено" претворило у трајно, јавности још нико није нашао за сходно да објасни. Иначе, сада ово признање (45.000 динара на редовну пензију) добија 373 уметника.
На одлуку Министарства хитро је реаговао Национални савез за културу, а ову институцију петицијом je подржало 47 еминентних уметника и стваралаца у култури. У јавном обраћању истакли су да је њихова жеља да "заштите делатност културе од политичке девастације и поставе темеље система вредности у култури".
Признање за допринос националној култури уведено је 2008. за време министровања Воје Брајовића, садашњег председника УДУС, који за "Новости" каже:
- Сматрао сам да ако нешто треба да остане иза мене, онда би то требало да буде признање врхунским уметницима. Његовим укидањем држава сугерише да више врхунских уметника нема. Без обзира на све економске и политичке околности, ово признање би морало да остане, а остаје и нада да ће за то ипак бити разумевања.
ПРИЗНАЊЕ У ИЗМЕЊЕНОМ ОБЛИКУПисац Вуле Журић, председник СКД, каже како му се чини да ће министар укидање националних пензија сматрати својим највећим успехом, и додаје: - Наше удружење је у сталном контакту са још пет уметничких асоцијација и чекамо када ће све изаћи црно на бело, односно какав ће текст бити усвојен. Одмах после тога, званично ћемо затражити да се признање врхунским уметницима уведе у можда нешто измењеном облику.
Иронично звучи када чујемо да се Министарство културе бори за бољи статус уметника, а истовремено предлаже укидање тзв. националних пензија, истиче Радомир Андрић, председник УКС и, каже:
- Оваквом одлуком поставља се питање до када ће култура бити неправедно маргинализована и који су то аргументи превладали. Колико то може бити уштеда када знамо да је садашњи постотак издвајања за културу у Србији из буџета један од најмањих. Могло би се рећи да жртвовање и потискивање културе ради виших интереса непосредно обезвређује и те више интересе. Уштеда је дакле мала, а штета несагледива!
Милета Продановић, председник Националног савета, напомиње да нема сумње да су досадашња признања добили неки који их не заслужују, а без њих остали појединци чији је допринос несумњив.
- Због тога смо инсистирали на јаснијим и строжим критеријумима приликом уручивања, али смо били и сложни у ставу да се признање не сме доводити у питање. Одлука којом се оно укида представља индикативан однос према култури јер када је о спорту реч, иста признања нико није доводио у питање.
Нацрт измене Закона о култури ушао је у процедуру, али се још не зна када ће се наћи пред члановима скупштинског Одбора за културу.
И Удружење филмских уметника Србије апсолутно је за опстанак институције националних признања за заслужне уметнике у виду новчане награде, истиче Жарко Драгојевић, члан председништва ове асоцијације, и објашњава:
- Оно што је компромитовало минулу праксу додељивања признања јесу критеријуми на једној страни, а на другој сам рад комисија који је примао често карневалске облике уз много медијске буке и беса, и забављања јавности. Мислим да до самих критеријума није лако доћи, као ни до методологије рада комисије. Али уз један озбиљан прилаз овом проблему, није немогуће решити и једно и друго.