УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 01. септембар 2011.

Иконостас Саборне цркве у Београду / Боба Кнежевић


Шоле у свом елементу. Слика са Радана, с. Ивање.
Колекција "60 Шолетових слика"

Иконостас Саборне цркве у Београду ©
Закон о заштити (баштине) јесте право да се поверена ствар
користи и убирају плодови уз поштовање суштине ствари.
(Зборник грађанских права / Цар Јустинијан – 533. година)
Иконостас.
Олтарска преграда.
Историчари уметности кажу: скуп  уметничких дела.
Верујући их исправљају: Иконостас је јављање Светих и ангела, толико могућих чуда на једном месту.
Познаваоци би рекли: Дели олтар од наоса”.
Верујући кажу: “То је су два света, видиви и невидиви, материјални и духовни.
Саборна црква.
Митрополит Петар освештава цркву.
Осми је новембар 1845. године. Храмовна слава – Сабор Светог архангела Михаила.
Царске двери.
Разгрнута катапетазма.
Отворена врата и пред њима Карађорђев син Александар са својом Персидом.

Стоји, руку прекрштених на грудима.
Мисли на кума Милоша и кумa Љубицу. Нису жалили труда и дуката да се нова црква озида.
Мисли и на трговце из Венеције, Ђенове, Дубровника и понеког београдског Цинцарина и Јерменина  који су београдском паши давали поклоне да затвори очи и дозволи им да се моле и захвањују Богу,  заједно, у цркви без звона и кубета. Оној коју је његов отац обновио, а Милош порушио да би се озидала ова нова, Велика црква.
Књаз Милош стоји пред олтаром.
Сам је.
Када су освештавани темељи ове цркве, слави Немањића посвећеној, овде је била Љубица са децом. Није се противила што се црква не намењује Светом Николи, њиховом кућном заштитнику.
Знала је мудра Нака да је Обреновићима потребна моћна заштита.
Сећа се стари књаз када су дозвани два Димитрија: старији Петровић, школован у Бечу, да олтарску преграду од доброг дрвета изрезбари, и млади Аврамовић, да је иконама украси.
Гледа свог Светог Николу и Светог краља Дечанског. Мало су му необични. Другачији су од фресака из његовог Никоља. Не личе му ни на иконе које је гледао у Преку, у Аустрији и Влашкој.
Волео би да иконостас личи на оне из времена у којима су живели српски краљеви, цареви и деспоти.
Али, друга су сада времена.
Друга мода.
Његов син Михајло не размишља о томе.
Друге бриге брине.
Гледа у анђела који Захарији објављује рођење сина.
Поред њега, пред царским дверима, стоји његова Јулија из племства Хуњадијевих.
Погледа на икону Благовештења. Моли своју Блажену Дjевицу да јој помогне.
Млада Мињон, потомкиња и енглеске краљице Викторије и руског цара Петра Великог, стоји и гледа у Светог Јована Крститеља.
Полази ка северној певници.
Спушта поглед ка старозаветном Авраму.
Причали су јој, када је полазила да се уда за  младог краља ове земље, да ће владати народом који је по свом гостољубљу сличан праоцу Авраму.
На десној страни, у соклу икона бекства у Египат. 
Подиже главу.
Види пророке.
Мојсије, Јеремија, Исаија, Илија, Данило, Језекија ћуте.
Горе, високо, у петом реду, распеће.
Велики Петак.
Богородица и Свети Јован Богослов немо је гледају.
© Copyright 2006  -  написала Добрила  Боба Кнежевић,  лиценцирани туристички водич – креатор програма,  Београд,  моб 0641242067, oбјављено у Годишњаку Министарства културе Србије  

Нема коментара: